Početna / PROBLEMI U TURIZMU U DOBA KOVIDA 19 / Srbija: U kraljevom gradu se osećaš kraljevski

Srbija: U kraljevom gradu se osećaš kraljevski

Gradovi Srbije raznolike priče o svom postanju i bitisanju nam nude, a na nama je da ih čujemo i da ih našim pokolenjima pričamo kako se ne bi zaboravilo, i to srpskim jezikom koji kao čedo treba da negujemo, jer njime čuvamo srpsku državu i srpski rod. Jedan od gradova koji svojom pričom i lepotom pleni je i grad Kraljevo. Grad koji svojim imenom kraljeve slavi i kome ime govori o značaju samog grada. Ovo vreme u kojem su se putovanja proredila zbog pandemije korone, uticalo je i na broj turističkih poseta, ali to svakako ne utiče na prezentaciju grada našim i stranim turistima. Grad priča svoju priču o prohujalim vremenima, kao i o vremenu sadašnjem. Razgovarali smo sa Draganom Tipsarević predsednikom Skupštine Zavičajnog društva Kraljevo koja nam je ispričala neke zanimljivosti o udruženju i Kraljevu.
„Misija Zavičajnog društva Kraljevo, već 30 godina je okupljanje, povezivanje i zbližavanje Kraljevčana gde god oni živeli, podsećanje da je zavičaj onaj prostor koji nas određuje kao ljude, bez obzira na sve promene koje život donosi. To je ono mesto sa koga je najlepše gledati u Sunce, na kome smo nekada bili dete – da parafraziram reči akademika, Kraljevčanina Gorana Petrovića. Imali smo tu čast da je naš poznati umetnik Novica Negovanović bio predsednik Upravnog odbora našeg društva.

Zavičajno društvo je organizovalo mnogobrojne manifestacije i dalo značajan doprinos očuvanju tradicije i kulturnog nasleđa i u ovom vremenu koje je ograničilo u znatnoj meri mnogo toga što je društvo planiralo da se realizuje. Zavičajno društvo Kraljevo osniva i svoje podružnice, izuzetno je aktivna podružnica u Beogradu, ali i van Srbije kako bi se veza sa dijasporom još više učvrstila i izdaje list „Kraljevački zavičaj“ da se ne zaboravi zapovest pamćenja.
A pamti se toliko toga što treba otrgnuti od zaborava. Grad Kraljevo je smešten u centralnom delu Srbije, u zagrljaju planina Goč, Stolovi, Troglav, Čemerno, Radočelo; između reka Ibar, Zapadna Morava i Ribnica, danas broji oko 130 000 stanovnika. Prvi podaci o naselju na teritoriji grada vezuju se za praistorijski period, ali prvi pomen imena naselja Rudo Polje vezuje se za 1476. godinu, zatim se oko 1540. godine pominje ime Karanovac, a tek od 1882. godine nakon krunisanja kralja Milana Obrenovića, na molbu Karanovčana kraljevim Ukazom dobija današnje, retko i lepo ime za gradove. U periodu od 1949 – 1955. godine grad se zvao Rankovićevo, a posle toga ponovo Kraljevo.
Arhitektura grada se menjala kroz vekove i pojedini delovi grada su dobijali i vremenom gubili svoj autentični izgled. Nekada se govorilo da se Kraljevo prostire na tri sokaka, a grad danas ima tri trga: Trg srpskih ratnika ,Trg sv. Save i Trg Jovana Sarića. Centralni gradski trg, prepoznatljiv simbol Kraljeva, popularno nazvan „ kod Milutina“, menjao je ime kroz istoriju (Franc Jozef plac, Trg kralja Aleksandra, Trg maršala Tita).
Prvi urbanistički plan Kraljevo dobija 1832. zahvaljujući arhitekti Lazi Zupanu. Kružni trg je bio sasvim novo urbanističko rešenje.

Od trga u četiri pravca projektovane su ulice sa pravilnim ukrštanjem koje su do danas takve. Duh stare čaršije sačuvan je samo u prizemnim kućama (kafići i radnje); zatim hotel Pariz, Jugoslavija, Zadužbina.
U središtu gradskog trga nalazi se spomenik koji je postavljen 1931.godine i delo je ruskog vajara Romana Verhovskog. Posvećen je stradalim vojnicima Balkanskiih i 1. svetskog rata. Simbolika: monolitna kamena osnova – stena, simboliše snagu; podnožje – kameni morski talasi koji se razbijaju; vojnik: položaj krsta: raspeće stradalog naroda. Okrenut ka severu – odakle je dolazila opasnost, krst – simbol vere iznad svega; opanci – poreklo, zastava, puška.
Kraljevo je privlačilo svojom lepotom mnoge krunisane glave, ne samo kralj Milana, već i kralja Aleksandra, Petra… A i boravak supruge kralja Aleksandra Obrenovića, Drage Mašin vezan je za Kraljevo, jer je njen suprug inženjer Svetozar Mašin bio službom vezan za ovaj grad.


Grad i danas pleni svojom lepotom i u gradskom Muzeju možete videti mnogo toga što govori o prošlosti Kraljeva, njegovom razvoju, industrijalizaciji,tegobnim godinama ratnih zbivanja, i o modernom dobu u kojem je Kraljevo postalo jedan velelepan grad. A sam grad nudi i mnogo kulturnih sadržaja koji imaju svoje utemeljenje u istoriji kao što su tradicionalni Dani jorgovana u čast srpske kraljice Jelene Anžujske, Žički duhovni sabor-preobraženje; DŽez Ibar i dr.


Nedaleko od Kraljeva je i manastir Žiča koji je podigao Stefan Nemanjić u kojem se krunisao i dobio ime Stefan Prvovenčani. Kraljevčani su izuzetno ponosni, na svoju povlašćenu geografiju, blizinu Žiče, jer je manastir svedok bogate srpske istorije i kulturno blago od izuzetnog značaja.

U Žiči je zahvaljujući Svetom Savi bilo smešteno sedište autokefalne srpske arhiepiskopije. Nedaleko od Kraljeva je i manastir Studenica, zatim Gradac, srednjevekovni zamak Maglič koji čeka restauraciju. Dolinu u kojoj se Kraljevo nalazi zovu i dolina kraljeva i dolina vekova.
Zato, da bi ste se osećali kraljevski, posetite ovaj grad i upoznajte još jedan dragulj naše prelepe zemlje Srbije.“

 

Tekst je realizovan u okviru projekta “PROBLEMI U TURIZMU U DOBA KOVIDA 19” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

redakcija www.balkan-turizam.net

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Skoči na traku sa alatkama