DA LI ZABORAVLJAMO CRNJANSKOG

Mesec je ostao nad mojom ravnicom kao srp: Temišvar, Rijeka, Ilandža, Beograd sve se to vrtelo u kaledioskopu…
Miloš Crnjanski 1927.

Miloš Crnjanski

U kaleidoskopu Miloša Crnjanskog Ilandža je zauzimala posebnu emociju koju je znameniti pisac čuvao za sebe van domašaja svih tumačenja. U toj Ilandži je proveo jedan deo svog života u kući Crnjanskih koja je bila jedna od uglednijih kuća. U ta davna vremena Crnjanski su imali crepanu i dan danas na nekim kućama se nalaze crepovi iz njihove crepane. A svaka kuća u Ilandži je i jedna priča o životu ukućana i svedok vremena prohujalog.
I ovog vrelog 29. julskog dana leta gospodnjeg 2022. obreh se u Ilandži u nekadašnjoj kući porodice Crnjanski sa željom da saznam nešto više o istorijatu kuće kako bih saznala i neki zanimljiv detalj iz života Miloša Crnjanskog.
Kuća se nalazi u ulici Miloš Crnjanski broj 75, a vlasnik kuće je Dimitrije Novakov, koji je rođeni Ilančanin, a trenutno živi i radi u Beču. Dimitrije Novakov je bio veoma raspoložen za razgovor. Spomenuh mu kao uvod da sam pisac i da sam prošle godine napisala članak o Ilandži i Milošu Crnjanskom pod nazivom „Miloševa voljena Ilandža“ https://www.balkan-turizam.net/miloseva-voljena-ilandza/2276 i da želim da čujem nešto više o kući Crnjanskih.

Dimitrije Novakov

I tako otpočeo je razgovor o kući. Po rečima Dimitrija kuću je kupio 1996. godine od Vere Gajić koja je nasledila kuću od roditelja koju je kupio od Crnjanskih njen deda. Dimitrije se ne seća koje godine je to bilo, ali po priči roditelja Vera Gajić je Dimitrija 1958. godine kao bebu posle krštenja unela u kuću Crnjanskih ne sluteći da će on jednog dana kupiti kuću. Kuću je kupio za 36 000 nemačkih maraka. Inače pre toga Vera je imala ponudu za prodaju kuće kad je izvesni Radovan iz Ilandže doveo ljude koji su hteli da kupe kuću. Oni su nudili 120 000 nemačkih maraka, međutim Vera je tražila 150 000 nemačkih maraka, tako da nije došlo do pogodbe kako kaže Dimitrije jer je po svoj prilici njemu, Verinom kumčetu bila suđena.
Kako ste došli na ideju da kupite kuću Crnjanskih?
„Iako sam živeo u Beču dolazio sam u Ilandžu kod mojih roditelja. Čuo sam od Ace Barišića koji je bio tada direktor škole „Miloš Crnjanski“ u Ilandži da Vera Gajić, učiteljica pomenute škole prodaje kuću. Prilikom pregovora kod Vere sa mnom je bio Jovica Jovanović iz Ilandže, Vera je rekla da je cena kuće 70 000 nemačkih maraka, rekao sam da nemam te pare i pošao sam kući. Kuma Vera je rekla čekaj, reci nešto. A ja sam rekao da nemam te pare i da ne mogu da kažem ništa više. Jovica me je pitao koliko para imam, ja sam odgovorio da imam 36 000 nemačkih maraka i da toliko mogu da joj dam. Kuma je odgovorila da neće da proda kuću za te pare. Razišli smo se bez pogodbe, da bi posle dva dana Vera rekla direktoru Barišiću da mi javi da će ipak da mi proda kuću za ponuđen iznos“
Šta je Veru Gajić podstaklo da Vam proda kuću za duplo manji iznos?
„Kuma Vera mi je rekla –Tebi je ova kuća suđena- i onda mi je ispričala kako je posle krštenja u crkvi svratila sa mnom u kuću da promeni kostim. Spustila me na otoman i kad je promenila kostim odnela me je mojoj kući. Rekla je da nisam njeno kumče za tu cenu koju sam joj ponudio bi me isterala napolje. Eto kumstvo je bilo presudno.“

Dimitrije Novakov ispred kuće Crnjanskih

Prilikom kupovine kuće od nameštaja, knjiga, dokumenata porodice Crnjanskih nije ništa zatečeno.

Dragica Novakov ( majka Dimitrija Novakova u dvorištu kuće Crnjanskih)

U knjizi „Ilandža-dokumenti i kazivanja“, Dragoslav Živojnov, Milorad Živojnov, Ranko Stojimirov, Ruma, Srpska knjiga, 2009.g str.109-110, pominje se da je u jesen 1920. godine Miloš Crnjanski prodao kuću svojih predaka za 100. 000 kruna, a kupac je Živa Makse Radosavljev. Po ugovoru prodavac je imao pravo da odnese svu pokretnu imovinu osim furune, šporeta i kazana za pranje.
Kuća koju je Dimitrije kupio bila je narušena vlagom, morao je da je renovira, tako da su prostorije dobile novi izgled, kao i fasada kuće koju je obložio kamenom.
Dimitrije pominje kako je Miloš bio strastveni fudbaler i da je čuo da je hteo da sprovede opismenjavanje Ilančana ali da do toga iz nekih razloga nije došlo. Pominje i da je Miloš zadnji put posetio Ilandžu 1970. godine kada je samo bio na groblju gde se nalazi kapela porodice Crnjanski. Žao mu je što nikada nije imao priliku da ga vidi.

Dimitrije Novakov ispred kapele Crnjanskih i unutrašnjost kapele na groblju u Ilandži

Dimitrija sam podstakla da razmišlja o spomen sobi Miloša Crnjanskog. Naravno trebalo bi dosta truda da se ta soba preuredi u autentičnu sobu Miloševog vremena, svakako bez saradnje sa Narodnom bibliotekom Srbije, legat Miloša Crnjanskog to je teže izvodljivo.

Sobe u kući Crnjanskih posle rekonstrukcije kuće
Sobe u kući Crnjanskih posle rekonstrukcije kuće

I dok sam razgledala kuću i sobe sa modernim nameštajem koji je daleko od doba života Miloša Crnjanskog stalno mi se provlačila misao kako je stvarno izgledala ta soba u kojoj je Miloš utirao put golgote pisca, jer svaka njegova reč je bila na oštrici vremena u traganju za beskrajnim plavim krugom.
I pitam se da li zaboravljamo Crnjanskog zato što smo sve više opsednuti banalnostima i koliko nam knjige i pisci znače?

 

Mirjana Marković
Književnica
Sremska Mitrovica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Skoči na traku sa alatkama