Balkan-Turizam
Na razmeđi između Sremske Mitrovice i Šida u podnožju Fruške gore je selo Erdevik. Pomalo skriveno od glavnih puteva, ali ipak ne tako udaljeno i od Novog Sada i Beograda ovo sremsko selo mami svojom lepotom i onim što može da ponudi svakom posetiocu i žiteljima. I čim uđete u selo vidite lepo uređene kuće raznobojnih boja i osetite neku toplinu i zagrljaj sela. A Erdevik ima šta da ponudi i pokaže. Nedaleko od sela na samo par minuta šetnje ili vožnje nalaze se i jezera Bruje i Moharač. Put do jezera Bruje je asfaltiran, obala je uređena i pored plaže nalazi se i pošumljeni deo koji pravi hlad i u toku leta na jezeru je mnogo kupača. Na samoj plaži neretko mogu da prošetaju labudovi koji su posebna atrakcija, kao i rode, čaplje i druge ptice. Voda u jezeru je čista, čak i lekovita jer dolazi iz banje Kulina. Jezero Moharač je malo teže pronaći, ali kad se ide iz Sremske Mitrovice preko Čalme i Divoša, na samom ulazu u selo skrenete desno i put vas vodi do jezera.
Erdevik pored ambijenta sremskog sela nudi i bogate kulturne sadržaje, u njemu deluje i KUD „Branko Radičević“, zatim Erdevik je poznat i po pozorišnom i književnom delovanju, iznedrio je poznatu glumicu Miru Banjac i reditelja i pozorišnog entuzijastu Vojina Bilanovića Bila.
U toku letnjih dana u Erdeviku se odvijaju kulturne manifestacije, koncerti, književne večeri, nastupi folklorni grupa a posebno je atraktivna i „Sremska kulenijada“. Tada mnogi turisti posete Erdevik i kupe kulen, šunku ili neku drugu mesnu prerađevinu domaćih proizvođača, licidersko srce, bombone, ćetenu alvu i vino iz erdevičkih ili drugih vinarija koje gostuju na „Sremskoj kulenijadi“.
Latinska poslovica kaže „In vino veritas“- „U vinu je istina“, a vina razna, bela, crvena, crna, penušava, opora, sladunjava, pregršt epiteta bi im se moglo pridodati tako da je pitanje u kojem je istina skrivena. No ipak svako vino u sebi tajanstvenu magiju krije kao i to od koje sorte grožđa je nastalo i na koji način se spravlja. Rimski car Marko Aurelije Prob je davnih dana na tlo Alma Monsa prvi čokot vinove loze zasadio svestan činjenice da podneblje gde su tog trena bile smeštene rimske legije je blagorodno. I ta ljubav prema vinovoj lozi i vinu se vekovima do današnjih dana širi na prostore Srema, te i Erdevik je vinovu lozu zavoleo i u njemu se najlepša vina spravljaju.
Jedna od takvih je i Vinarija Brestovački koja se nalazi nedaleko od jezera Moharač koja je za kratko vreme uspela da se probije u vrh prepoznatljivosti dobre vinske kapljice i osvoji kvalitetom i to zahvaljujući trudu i zalaganju porodice Brestovački, Željka, Mire, i njihove dece Bojane i Bojana. Razgovarali smo sa Bojanom Brestovački i evo šta nam je on ispričao kako je došao na ideju da otvori vinariju i šta vinarija nudi.
„Jedan i drugi deda su imali svoje vinograde i proizvodili su male količine vina, par stotina litara za svoju potrošnju. Radili su sa tradicionalnim metodama. Kada smo uzeli u zakup državno zemljište shvatili smo da ne može da se izađe na tržište samo sa grožđem. Godine 2010. smo registrovali vinariju, tad je bio prvi rod i prva berba i počeli smo sa proizvodnjom manje količine vina ali deset puta više nego što je deda proizvodio. Nakon toga smo proširivali proizvodne pogone i usavršavali tehnologiju proizvodnje, usavršavali sebe edukativnim programima. Kada smo 2012.godine na Novosadskom poljoprivrednom sajmu nagrađeni za najbolji kvalitet vina, stizala su nova priznanja i nagrade sve do ovogodišnjeg 2022. godine na takmičenju Balkan Open gde smo osvojili zlato za Merlot i bronzu za Bermet.
Pripremamo proizvodnju novih vina i u planu nam je da učestvujemo na takmičenju „Decanter“ u Londonu gde su zastupljena vina iz celog sveta.
U okviru vinarije je i restoran „Salaš vinska kuća Brestovački“. U ponudi restorana su sremski specijaliteti, kulen, kobasica, šunka domaće proizvodnje i povrće iz vrta Brestovački. Takođe što se tiče menija u ponudi su domaća tradicionalna jela sa modernim efektima novog koje ide uz dobro vino Brestovački. Kapacitet varira, zimi do 100 osoba, a leti oko 250 ljudi može da bude smešteno u restoran. Naročito velika je posećenost kada je „Sremska kulenijada“. U planu je da se pored restorana izgrade i sobe za prenoćište, kao i izgradnja mini ZOO vrta.
Posetioci su raznovrsni, gosti lokalnog karaktera, stranci (Česi, Slovaci, Poljaci, Nemci i gosti iz zemalja iz okruženja. Nudimo degustaciju vina uklopljenu sa raznim specijalitetima, profi degustacije sa somelijerima, obilazak vinarije, vinograda i uživanje u prirodi.“
Vaša porodica je uložila ogromna trud u stvaranju vinarije, da li ste imali podsticaja od strane državnih resursa i kroz projekte?
„Mi smo mala porodična firma. Cela porodica je angažovana i trudimo se da pružimo najkvalitetnije od samog početka, od grožđa do finalnog proizvoda –vina i sve što ide uz vino. Dobro društvo, dobra priča, muzika, dobar ambijent, svi se trudimo da sve dobro funkcioniše.
Pre par godina smo dobili podsticaj za kupovinu jednog traktora od strane Ministarstva poljoprivrede. U planu je da konkurišemo preko IPARDA-a za smeštajni kapacitet i solarne panele.“
Među prvima počeli ste da koristite zlatne listiće u proizvodnji vina, koliko to utiče na primamljivost ponude?
„Zlato je samo po sebi primamljivo . Zanimljivo ga je videti u vinu. Koristimo ga i u spravljanju rakije. To je posebna tehnologija. Video sam neke boce francuskog vina. U jednoj zlatari u Beogradu smo pronašli te zlatne listiće. Zlato je pravo i nije imitacija. Imali smo zanimljiva pitanja – Da li zlato ostaje na zubima, da li se žvaće?. Međutim zlatni listići su toliko lagani da se ni ne osete. Gramaža od 0,01 gram ide na bocu vina od 0,75 l. Radimo i magnum boce.
Da li se održavaju neke manifestacije u vinariji Brestovački i da li ste na mapi Turističke ponude Srema?
„Jedna od važnih manifestacija koja se održava u Erdeviku je „Sremska kulenijada“ na kojoj i mi učestvujemo i promovišemo naša vina i domaće proizvode. Glavna manifestacija se odvija u selu ali gosti dolaze i kod nas da degustiraju vina i domaće proizvode, kao i domaće pite, štrudle i druge specijalitete sremske kuhinje. Radimo i berbu sa Rotari klubom iz Sremske Mitrovice koja je humanitarnog karaktera. Dolaze ljudi iz cele Srbije. Atrakcija je da se vozaju na traktoru kroz vinograd i da beru grožđe. Birali smo najmlađeg, najbržeg, najsporijeg i najlepšeg berača. Ove godine je bila akcija za kupovinu harmonike za Muzičku školu u Šidu, a prošle godine kupljen je klavir za Muzičku školu u Sremskoj Mitrovici. Posle te berbe vino se flašira i stavlja se etiketa Rotari kluba.
Mi smo na mapi turističke ponude pokrajine. Imamo svoj sajt, imamo dobru saradnju sa Turističkom organizacijom Sremska Mitrovica. Imamo i organizovane posete ekskurzija i drugih turista.“
Kakvi su Vam planovi za naredni period?
„U planu je da radimo nove serije vina koje će biti uklopljene po tri vina u svakoj seriji, belo, roze i crveno. Pored toga ove godine prvi put smo radili penušavo PET-NAT, penušavo vino sa talogom. Mora da se tačno sve proračuna kad se vino flašira. Mladi konzumenti vina vole da probaju nešto novo. I ja volim da probam nove tehnologije i izazove. U planu nam je kao što sam spomenuo da proširimo restoran i smeštajni kapacitet.“
Veče nad Moharačom lagano pada, svetiljke i lampioni se nad Erdevikom pale, odlazimo iz „Salaša vinske kuće Brestovački“ zadivljeni entuzijazmom porodice Brestovački i njihovim pregalaštvom da očuvaju i osvetlaju obraz svoje dedovine.
Tekst je realizovan u okviru projekta “Turistička ruta kroz Srbiju” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
redakcija: www.balkan-turizam.net
