Početna / Planinski turizam / Srbija: Sićevačka avantura 

Srbija: Sićevačka avantura 

       Ako želite da uživate u lepotama prirode i da osetite čar avanturizma posetite Sićevo i Sićevačku klisuru. Nedaleko od Niša se nalazi ovo mesto koje zanimljive priče ispreda kao i priču o blagu popa Martina koju Sićevačka klisura vekovima krije. Sićevo ima neku posebnu draž i ono vas svojom mirnoćom i blagodetima prirode priziva, kao što je prizvalo i našu poznatu slikarku Nadeždu Petrović, da baš te 1905.godine bude inicijator likovne kolonije „Sićevo“. Mnogi poznati slikari iz Evrope inspirisani ovim mestom su stvorili svoja umetnička dela, a Nadežda Petrović je zaslužna što je zapad upoznala „sa nama i sa onim što je u nas“ kako je govorila.

Kolonija posle prekida u trajanju  oko 59 godina, je ipak nastavila sa radom i danas ima međunarodni karakter. Tako da mnogi umetnici pohode Sićevo i u njegovom pejzažu kao i u lepotama Sićevačke klisure pronalaze inspiraciju za svoje stvaralaštvo, kao i književnici i mnogi drugi koji u Sićevu pronalaze i oazu uživanja u vinu, domaćim specijalitetima koji se spravljaju po starim tradicionalnim receptima. Mnogi vinari imaju plantaže vinove loze u okolini sela i spravljaju vina koja svojom pitkošću izazivaju paletu raznih ukusa i možete ih degustirati u konaku „Ramonda Serbika“, a takođe i probati suhomesnate proizvode uz sukanu pitu i vruću pogaču. Žarko Martinović je vlasnik konaka „Ramonda Serbika“ i upravo ćemo čuti od njega zanimljivosti o Sićevu i kako je pandemija korone uticala na turističku ponudu i posetu gostiju Sićevu.

Ispričajte nam o Sićevu i šta sve selo može da ponudi? 

Selo

Sićevo, selo po kome je dobila ime jedna od najlepših klisura u Srbiji  , nalazi se na 400-500 mnv, na 2 km od magistralnog puta Niš-Pirot. Pripada opštini Niška banja od koje je udaljeno 9 km. Iako je udaljeno 18 km od centra Niša, još uvek je za većinu Nišlija potpuno nepoznata destinacija. Selo se  sakrilo podno Svrljiških planina, od očiju neplaniranih prolaznika, zaštićeno od jakih vetrova, sa mnogo sunčanih dana i meditanskom klimom .

Sport

Iznad sela se nadvija vrh Višegrad na 990 m nv. Višegrad  je bilo poletište za više svetskih i evropskih takmičenja u paraglajdingu. Kažu da je tu jedna od najboljih ruža vetrova u Evropi.

 Za ljubitelje planinarenja i alpinizma ima puno mogućnosti i sadržaja. Počev od samog sela počinju planinarske staze duž cele klisure. Posebno su interesanti vrhovi Gradac 1062 m, Pleš 1267 m i  Zeleni vrh 1334  na udaljenosti od sela od 2 do 6 sati pešačenja zavisno od kondicije. Za još jače uspone potrebno je kolima nekih 30 minuta do Bojanih voda i pravo na Trem na 1810 m, koji je i najviši vrh Suve planine. Za ljubitelje pećina ovaj kraj pruža bezbroj mogućnosti jer Sićevo leži na kraškim stenama koje kriju puno tajni u svojim mnogobrojnim  pećinama koje su krile mnoge ratnike tokom naše istorije. Par kilometara od Sićeva svojom lepotom pleni Gradištanski tesnac . 

Inače iznad samog sela prolazi drum VIA MILITARIS, drevni put Rimljana kojim se išlo ka Konstantinopolju. Ova deonica je krak istog puta dok je drugi krak išao sa leve strane Nišave preko Ploča. I dan danas se mogu naći rimske oznake kraj puta.

Vidikovci 

Jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji nalazi se u samom selu. Pogled koji pleni, lepši od Grand kanjona …Brljaski kamen. Pogled na Nišavu koja je kroz milenijume  svojim jurišima izdubila stene i Božjom voljom stvorila magičan prizor koji nadahnjuje, a ujedno i umiruje.

Kultura 

U samom centru sela nalazi  se čuvena likovna kolonija koju je davne 1905. osnovala naša čuvena slikarka Nadežda Petrović . Već dugi niz godina svake jeseni nas posećuju čuveni domaći i  strani slikari gde u koloniji , smeštena u bivšoj osnovnoj školi, nekih 10 tak dana slikaju i stvaraju.  Po pričama mudrijih ,bilo je tu godinama lepih večeri uz vino i pesmu kada se jedne večeri umetnici druže sa meštanima , a sledeće večeri isto uz vino i pesmu , meštani se druže sa umetnicima. Pored likovne svake godine održava se i književna kolonija. Ove godine je proslavljena 30. godišnjica  književne kolonije koja nosi nagradu Ramonda Serbika, a laureat je za prošlu godinu poneo je Ljubivoje Ršumović. Poslednjih godina je pokrenuta i  foto kolonija.

Velika i mala Balanica 

Velika i mala Balanica su sistem pećina čiji lokalitet je danas poznat u svetu. Brojni artefakti, životinjske kosti ali i ljudska vilica stara pola miliona godina, pronađeni u pećinama Mala i Velika Balanica kod Sićeva, među najznačajnijim nalazištima su u čitavoj Evropi, ističe arheolog Dušan Mihailović. Stručnjaci su utvrdili da vilica koju je ovaj arheolog u Maloj Balanici pronašao 2006. godine, datira između 397 i 525.000 godina unazad, a da su pre nje na teritoriji čitave Evrope pronađena samo dva ljudska fosila koja su starija.

Mihailović kaže da su nalazi od ogromnog značaja za ceo svet, a naročito ljudski fosil koji doprinosi opštem razumevanju evolucije čoveka u Evropi. Samim tim i Mala Balanica je, kaže, jedinstveno i dragoceno nalazište.

„Pola miliona godina ljudskog prisustva u niškoj kotlini, nezamislivo dug period. Ovako stare ostatke nemamo nigde u ovom delu Evrope. Kada sam nedavno razgovarao sa jednom jako poznatim arheologom iz Amerike i rekao mu da smo pronašli još jednu pećinu na ovim prostorima, on mi je rekao: „Dušane, pa vi imate srpsku Atapuerku“, najpoznatije paleoantropološko nalazište u Evropi gde se nalaze ostaci stari preko milion, 700.000 i 300.000 godina“, priča Mihailović.

Mala i Velika Balanica se nalaze u samom selu Sićevu nedaleko od Konaka Ramonda Serbika.

Manastiri Srpska Kapadokija

Pod najezdom turaka u srednjem veku puno monaha sa Svete Gore se nastanilo u Sićevačkoj klisuri. Mnogi su obnovili rano hrišćanske hramove poput Manastira Sveta Petka ili u narodu poznata kao Iverica , po manastiru Iverion na Svetoj Gori. Ili prelepi manastir Svete Bogorodice sa leve strane Nišave iz 17. veka koji danas privlači mnoge vernike i  hodočasnike. Neki monasi su nastanili pećine i pretvorii ih u svoje kelije. Otuda i naziv da je Sićevačka klisura nalik srpskoj Kapadokiji.

Sićevačko vinogorje 

Zlatne godine Sićevo beleži 80 tih godina, kada sićevačko vinogorje se prostire na preko 700 hektara. Tada se proizvodilo oko 1500 vagona grožđa godišnje. Posle 2000. godine  kada se raspala Vinogradarska zadruga dolazi do razočaranja i sloma vinogradara koji su bili prepušteni nemilosrdnom tržištu. Sa zanavljanjem vinograda novim kvalitetnim sortama se kreće pre desetak godina .

Danas Sićevački vinogradari se mogu pohvaliti spojem novih sorti kao Širaz, Muskat Otonel, Šardone, ali i starih autohtonih Tamjanika, Plovdina , Smedrevka, Niševljanka..

Flora Ramonda Serbika

 Za srpsku ramondu (Ramonda serbica), biljku koju je prvi naučno opisao i krstio Josif Pančić. Ramonda Serbika poznata kao i feniks biljka,  ako se potpuno osuši, pa i posle nekoliko godina mrtvila, srpska ramonda može ponovo oživeti kada se zalije, kao da se ništa nije desilo.

Rod ramonda ima tri vrste, od čega dve rastu na Balkanu, a jedna na Pirinejskom poluostrvu. Prva je otkrivena na Pirinejima, 1831. godine, zaslugom francuskog istraživača Ramonda, po kome je čitav rod i dobio ime. Drugu vrstu ramonde pronašao je Josif Pančić, 1874, prvo na Rtnju, a onda i u Sićevačkoj klisuri, i nazvao je srpska (serbica). Opet, deceniju kasnije, 1884, doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, pronašao je u okolini Niša i treću vrstu, koju je, zajedno sa Pančićem, opisao kao novu vrstu za nauku pod imenom Ramonda Nathaliae, u čast srpske kraljice Natalije.

Događaji

Svake godine u drugoj polovini maja meseca održava se manifestacija Dani Žalfije. U čast ovoj biljci  (Salvia officinalis), po Rimljanima ona koja spašava , verovali su u njena čudotvorna svojstva. Iznad Sićeva žalfija u Srbiji raste u prirodi jedino ovde. S početka proleća  čitava brda iznad Sićeva  dobiju ljubičastu boju i zamirišu na žalfiju.

Žalfija je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Navode je svi antički medicinski pisci. S obzirom na veliku udaljenost ovih populacija od glavnine areala na Jadranskom primorju, dugo se postavljalo pitanje njihovog porekla. Ostaci rimskog vojnog puta, iznad mesta Sićevo nametali su zaključak da je tu dospela slučajno i raširila se na pogodnom tlu, ali su novija istraživanja genetičke raznovrsnosti pokazala da se radi o prirodnim reliktnim populacijama.– Vikipedija  

Dani Sićevačke berbe 

Od 2021. zanavlja se svetkovina u čast vina, vinogradara i početak berbe. Uz pesmu, vino , folklor i celodnevni program  zamišljena je kao sabor proizvođača, meštana, poštovaoca, prijatelja i ljubitelja sela, kao i svih znatiželjnih . Ova godina bila je u znaku početka obnove seoske crkve i hrama Svetom Proroku Iliji u Sićevu. Sav prilog predat je u crkvenu kasu, a početak radova obnove crkve će početi s proleća 2022.

Nikola Tesla

Kao kuriozitet ću navesti da je po predanju Nikola Tesla proglašen za počasnog meštanina sela Sićeve o čemu je nedavno ponovo izveštavala Politika . U znak zahvalnosti za prijateljstvo i dobročinstvo Tesla šalje nacrte za hidrocentralu na Nišavi . VILA sa Nišave ili Sveta Petka puštena je u rad po projektu mašinskog inženjera Aćima Stevovića i to treća u Srbiji posle hidrocentrale  “Pod gradom” na Đetinji i hidrocentale  “Vučje”.

I dan danas napaja sistem . 

Hidrocentala Vila sa Nišave puštena je 1908.godine , samo 13 godina posle centrale na Nijagari. Sićevčani tih dana dobijaju struju pre Nišlija….. Od Sićeva je udaljena 8 km .

Stanovništvo 

Ono što posebno krasi ceo ovaj bogom dani deo Srbije su ljudi. 

Bez njih ni Sićevo ni sve prirodne  lepote ne bi imale značaj niti smisao. Ti brđani koji još ljubomorno čuvaju neku mešavinu timočko- prizrenskog i pirotskog  dijalekata nisu se puno  “mešali sa svetom”. Ovde rano ujutru još uvek izlazi slnce, a ne sunce. Pored toga što su posebno vredni i čestiti sa posebanim smislom za humor i čuvenim gostoprimstvom  čini ih neraskidivim delom ovog kraja.

Vi ste i vlasnik konaka Ramonda Serbika, recite nam šta sve konak nudi i o vinarijama?

Konak Ramoda Serbika  

Vreme koje provedu u konaku Ramonda  i u Sićevu , zavisno od afiniteta, gosti će  sigurno pamtiti.

Konak trenutno raspolaže sa tri apartmana i ukupno 11 ležajeva. Kuća koja je građena bonruk stilom 1924. godine, na temeljima starijim od 200 godina,  danas je potpuno renovirana, ali je sačuvan tradicionalan stil. Prilagođena je uslovima i prohtevima  modernog gosta. Svaki apartman ima moderna kupatila,  brzi bežični internet i  kablovsku televiziju 

Konak poseduje vinarski podrum koji je star preko 200 godina, gde se  čuva tradicionalno nasleđe  i u njemu su utkane stotine priča. Raritet je drvena  presa za grožđe s kraja 18. i početka 19. veka.

U našoj krčmi nudimo domaću hranu iz ovog kraja. Prepoznatljivi su  ovčiji i koziji  sirevi, gibanica, punjene paprike i sarme. Sva hrana ima poseban ukus ovog podneblja.

Naše imanje se prostire do vidikovca gde se gosti mogu opustiti i osamiti . Prioritet nam je da se naši gosti osećaju kao kod kuće ali potpuno opušteno u prirodnom okruženju.  Pogled iz dvorišta na brdo Kusaču je nešto što zaslužuje poštovanje i divljenje. Naša misija je i promocija sela i lokalnih vinarija. Kod nas se piju probrana vina Muskata, Hamburga, Sovinjona, Tamjanike, Širaza, Smederevke… Slobodno se mogu pohvaliti naši vinari porodica Todorović, Pavlović, Vacić, Nikolić, Vidanović, izuzetno kvalitetnim vinima.  Uz kvalitetno grožđe koje se peklo u sićevačkoj steni spojeno sa iskustvom i  magijom vinarskih podruma gosti mogu degustirati ove božanske ukuse.

 Kako je pandemija korone uticala na turističku ponudu i da li je bilo manje ili više gostiju?

Konak Ramonda je svoj početak rada obeležila početkom 2021. u jeku pandemije. Ne možemo rezultate porediti sa drugim periodima ali načelno ima dosta interesovanja, s obzirom da smo pioniri ovakvog koncepta turističke ponude Sićeva. Gosti koji posećuju naš objekat su raznovrsni. Ima zaljubljenika u prirodu, planinara, ljudi koji žele da provedu neko vreme van gradske vreve, umetnika, sportista, ili onih koji su se uželeli seoske domaće kuhinje a posebno dobrih vina. Imamo i prolaznike koji putuju. Konak se nalazi samo 8 km od auto puta, tako da je dobro mesto i za takvu vrstu predaha. 

Vi imate i plantaže borovnica, recite nam nešto i o tome?

Porodica Martinović nedaleko od konaka , na samo 2 kilometara,  bavi se i uzgojem borovnica na ekološki održivom imanju. Plantaža se nalazi na 500 metara nv. Kuća koja je u skopu plantaže je od prirodnih materijala. Građena je od drveta i balirane slame pre samo par godina, slično kao što se nekad gradilo. Njeni zidovi “dišu”, a pozicija kuće je takva da je sunce obliva celog dana. Blag vetar koji stalno lagano stuji zaista osvežava i daje utisak zdravog mesta.

Kuća se napaja vodom sa izvora koji se nalazi nedaleko od nje, a strujom preko solarnih panela . Ceo koncept je zamišljen tako da boravak i rad u tom okruženju čoveka potpuno vrati prirodi i napuni ga novom svežom energijom, s tim da postoje svi uslovi za moderan način života u njoj. Ova kuća će od proleća 2022. biti sastavni deo turističke ponude Konaka Ramonda Serbika .

Borovnice se tu gaje par godina, i to je za sada prvi zasad na ovim prostorima. Vrsta uzgoja je  poluhidroponija i novitet je ovom ataru. Opšte je poznato da su borovnice riznica vitamina i minerala i predstavljaju odliču hranu. Plan je da se plantaža naredne godine proširi na 2000 biljaka.

Razgovor vođen sa Žarkom Martinovićem u konaku „Ramonda Serbika“ Sićevo, na Poljoprivrednom gazdinstvu porodice Martinović u Sićevu na Mitrovdan, 08.11.2021.

 

 

Tekst je realizovan u okviru projekta “PROBLEMI U TURIZMU U DOBA KOVIDA 19” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

redakcija www.balkan-turizam.net

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Skoči na traku sa alatkama