Balkan-Turizam
Projekat „Obrazovanje bez granica: Integracija Roma u školstvu Srbije“ započinjemo toplom i snažnom pričom Georgine Nikolić iz Sremske Mitrovice – devojke koja je uprkos svim preprekama pronašla svoj put, izgradila samopouzdanje i danas svojim primerom inspiriše druge.
Georgina je rođena 2005. godine. Zbog teških i nepovoljnih životnih okolnosti, sa svega šest godina prelazi u hraniteljsku porodicu kod Danijele i Saše Sladić. Taj trenutak bio je prekretnica – dom pun razumevanja i podrške, ali i društvo koje često nije bilo spremno da je prihvati bez predrasuda.
„Porodica kod koje sam došla bila je kao od Boga poslata, ali sve ostalo i nije. U osnovnoj školi deca su me zadirkivala, a mislim da se pojedini nastavnici nisu dovoljno trudili da iz mene izvuku najbolje. Govorili su mi da sam Ciganka, da se ne kupam, da sam glupa… Danas ne znam ni sama kako sam to izdržala. Htela sam da se ispišem iz škole. Bilo je mnogo ružnih stvari kojih se ni ne želim sećati“, priseća se Georgina.
Takva iskustva ostavila su duboke tragove – nakon završetka osnovne škole „Sveti Sava“ u Sremskoj Mitrovici nosila je sa sobom osećaj nepripadanja i nedostatka samopouzdanja.
Preokret u srednjoj školi
Sve se menja kada upisuje Srednju školu „Branko Radičević“ u Rumi, smer frizer. U početku je, kaže, bila uplašena, očekujući ponavljanje starih iskustava. Umesto toga, dočekali su je otvoreni ljudi, topla reč i prihvatanje.
„Prvi put sam se osećala kao jednaka među svima. I profesori i đaci su me prihvatili, i tada sam počela da verujem u sebe. Ogromnu podršku sam i dalje imala od hraniteljice Danijele, koja me bodrila svih ovih 14 godina“, ističe Georgina.
Korak ka visokom obrazovanju
Danas Georgina studira na Visokoj školi strukovnih studija Sirmium u Sremskoj Mitrovici, smer vaspitač dece predškolskog uzrasta. Za nju je obrazovanje postalo ključ za otvaranje vrata koja su, kako kaže, mnogima iz njene zajednice ostala zatvorena.
„Najveća pobeda je to što sam uspela da prevaziđem predrasude – i tuđe i svoje“, kaže sa osmehom.
Poruka mladima
Svojim vršnjacima iz romske zajednice Georgina poručuje:
„Život je pred vama. Ne žurite da ulazite u brak, imate dovoljno vremena. Najvažnije je da se obrazujete, izgradite svoju ličnost i postanete ‘pravi ljudi’. Idite svima u inat – učite, radite na sebi i pokažite koliko vredite. Znam mnoge Rome koji su prošli kroz nasilje i diskriminaciju, a danas su uspešni i dobri ljudi. Svako zaslužuje priliku.“
Prema dostupnim podacima, u Srbiji osnovnu školu završi oko 86% romske dece, dok srednje obrazovanje uspešno okonča tek oko 14%. Kada je reč o visokom obrazovanju, procenjuje se da fakultet završi svega oko 1% pripadnika romske zajednice. Ti brojevi jasno govore koliko su važne priče poput Georginine – priče koje ruše predrasude i pokazuju da se upornošću i podrškom može mnogo postići.
Projekt „Škola bez granica: Integracija e Romen ande školsko sistema ande Srbija“ šaj te den amaro starto prekal o lako paramiči – paramiči e Georgina Nikolić tari Sremska Mitrovica, djevojka savi uprkos sa o prepreka avilos pe drom, kerdes pe samopoudzanje taj akana pe primjerom inspiririnel averen.
Georgina rođinipe ando 2005. Varš. Prekal bičhalipe vi kaljarde situacije, kana sas samo šov berš, avili pe hranitelno familia kod Danijela taj Saša Sladić. Akava čhono sas turnipena e dromesko – ko familija sas zoralo razumevanje taj podrška, ali ando društvo nasul si te prihvati la bi predrasude.
„Familija kaj avilem sas sar kava butjar prekal Devla, ali save aver buti najas tako. Andi osnovna škola, čhavorra manglas mange, a mislavava kaj vi kaj jekh bučnaxja nprofesori najas te trudinen te ovel pash mange najmaj lačho. Phenenas mange kaj sem Ciganka, kaj naj buti džanav, kaj som mahrdaja… Akana ni džanav sar sem izdržila. Mangljom te iššav pe škola. Sas but zarija butija savi ni mangav ni te ačhav ande jilo,“ – podsetinelpe Georgina.
Akava iskustvo chudel la but, taj kana shukar završinasa osnovna škola „Sveti Sava“ ande Sremska Mitrovica, gelo sas lako pe jilo o ośćaj pe nepripadnost taj bari nesigurnost.
Preokret ande srednjo škola
Sa pherdol kana upisila Srednja škola „Branko Radičević“ ande Ruma, smer frizer. Ando starto sas nasvaljari, mislila kaj pherđol kaj and-o osnovno. Ali, umesto kaj, primilas la toplina, lačhi alav taj prihvatanje.
„Prvi put osjetinav mange sar jekhako – sar avera. I profesori, i učenici prihvatilas mange, taj tada šaj te počnjisol te verujav pe mande. Bari podrška sas vi miri hraniteljka Danijela, savi 14 berš sostinel mange,“ phenel Georgina.
Korako ka baro obrazovanje
Djeske Georgina studiravel ando Visoka škola strukovnih studija Sirmium ande Sremska Mitrovica, smer vaspitač e čhavenge and-o predškolsko uzrast. Phral lako obrazovanje avilo buti jekhako ključ – te otvorinel dromuri save lenge taro zajednica maj but džanen sa zatvorime.
„Najbari pobeda si kaj sam šaj te pobedila predrasude – taj averenge taj mange,“ phenel e Georgina ando oškoro.
Poruka e terne Romenge
Pe terne Roma, e Georgina phenel:
„Životo si angle tumende. Na phenen te džan tumende ande brak sastimno. Tumaro vreme si. Najvažno si te školuin, te kerden vaš angle tumaro karakter taj te oven ‘pravi manuša’. Đidjen, sikaven, butjaraven, te aven tebi ande čačipe. Džanav but Roma saven prekal nasilje taj diskriminacija, a djeske si lačhe taj uspješne manuša. Sako zaslužin jekh šansa.“
Prema dostupnim podacima, ande Srbija osnovno škola završil oko 86% e romane čhavenge, ali srednjo škola samo oko 14%. Kana si riječ pe visoko obrazovanje – fakulteto završil samo oko 1% e Romenge. Akava broja pokazinel savore kava priča sar kaj e Georgina si but važno – priča save rušinel predrasude taj dikhavel kaj prekal trud taj podrška šaj te aven but.
O tekst napravime ande projekto „Škola bez granica – integracija e Romen ande školstvo ande Srbija“, savi sufinansiravel Ministarstvo informisanja taj telekomunikacija Republika Srbija.
10. avgust 2025.
Tekst je nastao u okviru projekta „Obrazovanje bez granica – integracija Roma u školstvu Srbije“, koji sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
10. avgust 2025.
S. Bjelkić
Napomena: Zabranjeno je kopiranje, preuzimanje i objavljivanje ovog teksta i pratećih fotografija bez prethodne pisane saglasnosti Udruženja građana „Balkan turizam“.
