Srbija: Biznis ili zdravlje , šta je na prvom mestu?

 

Pandemija korone je u značajnoj meri uticala i na biznis koji se počeo odvijati na drugačiji način od ustaljenog, što je uslovilo i transformaciju poslova. Poslovi su izmešteni iz kancelarija u kućni ambijent i rad od kuće je postao sve učestaliji i opšteprihvatljiv. To je svakako uticalo i na menjanje tradicionalnih normi poslovanja i na sticanje novih navika, kako poslovnih, tako i životnih.  Dogodile su se i rapidne promene u digitalizaciji poslovanja. Takođe sve je to imalo uticaja i na odnos između radnika i poslodavca, vezano za broj radnih sati,  s obzirom da je posao delimično izmešten u domove i da ljudi rade online. Naravno ne postoji mogućnost da se svi poslovi obavljaju od kuće na digitalni način tako da tamo gde nije bilo mogućnosti da se radi tako, nastavljen je proces rada uz određene propisane mere vezano za pandemiju korone.

Novonastala situacija s pandemijom korona virusa je sve nas uvela u jedno novo stanje  kojem smo morali da se prilagodimo i da se transformišemo na nove stilove života. Svakako to je bilo i stresno i povuklo je sa sobom i mnoge probleme kao i nedoumice u vezi pitanja biznis ili zdravlje.

U vezi te problematike Zinaida Sretenović ( lekar specijalista higijene i subspescijalista za ishranu) Zavoda za javno zdravlje u Sremskoj Mitrovici ističe šta je bitnije biznis ili zdravlje i šta je sve bitno da se preduzme kako bi se očuvalo zdravlje u doba pandemije korone.

„Zdravlje i biznis sa stanovišta lekara preventivca ne treba dovoditi u pitanje, jer je uvek zdravlje na prvom mestu. Mentalno i fizičko zdravlje ne treba razdvajati. Mnogo loših vesti i informacija ljude je preplavilo osećanjem straha, teskobe, strepnje, neizvesnosti. Ove destruktivne emocije su se odrazile i na fizičko zdravlje ljudi. Pojava anksioznosti, deprimiranosti, povišenog krvnog pritiska, problema sa spavanjem su posledice produženog stanja straha. Zatvoren prostor i rad od kuće je prouzrokovao i smanjeno kretanje i fizičku aktivnost što je imalo za posledicu kod velikog broja ljudi i porast telesne težine. Kada se sve ovo uzme u obzir možemo da zaključimo da je naruženo kompletno psihofizičko zdravlje velikog broja ljudi. Smatram da je došlo vreme da umesto poplave negativnih ( slike iz bolnice, izveštavanja sa lica mesta o negativnim događajima) treba zameniti afirmativnim sadržajima koji se tiču očuvanja i unapređenja psihofizičkog zdravlja ljudi. Potrebno je više emisija koje bi se bavile temama podizanja imuniteta ljudi na prirodan način kroz pravilnu ishranu, dovoljnu fizičku aktivnost, optimalnu dužinu spavanja i kontrolu stresa. Ovakve teme su neophodne kako bi se ljudi edukovali i počeli da zdravo žive, i samim tim bi seoslonili na sopstvene snage samoisceljujuće koje svi mi u sebi imamo. Tada bi se manje pričalo o bolesti, a više o zdravlju i prevenciji i o unapređenju zdravlja. Cilj je sprečiti, a ne lečiti. Pravilna ishrana bi bila jedna karika u lancu prevencije bolesti i očuvanju i unapređenju zdravlja. U doba korone usled smanjene fizičke aktivnosti i povećanog stresa došlo je do promena u hormonskom balansu, gde su hormoni stresa nadvladali hormone zadužene za smirenje i opuštanje. Ovako produženo trajanje hormonskogdisbalansa uz nepravilnu i prekomernu ishranu i premalu fizičku aktivnost je uvod u metaboličke bolesti (hipertenzija, insulinska rezistencija, dijabetes, promena lipidnog statusa, neurološki problemi i dr.):

Kratka poruka ljudima bi bila da povedu računa o vrsti hrane koju koriste. Potrebno je smanjiti upotrebu prostih šećera, (slatkiša, kondiktorskih proizvoda, pekarskih proizvoda, belog brašna, brze hrane, gaziranih i fabričkih sokova, i zasićenih masti). Pravilna ishrana se sastoji iz dosta povrća, umerenog voća, umerenog unosa mesa, ribe i jaja, kao i mlečnih proizvoda, unosa žitarica celog zrna i zdravih masnoća iz hladno ceđenih ulja, orašastih plodova i semenki. Ne treba zaboraviti svakodnevnu fizičku aktivnost u vidu šetnji, brzog hoda kao i vežbe snage.

Kontrola stresa je na prvom mestu i ona se sastoji od pažljivog biranja misli i reči koje izgovaramo jer one izazivaju odgovarajuću emociju koja ukoliko je niske frenkvencije ( strah, ljutnja , bes, napetost, ogorčenost, ljubomora, zavist, mržnja) vibrira u nama negativno i izaziva psihosomatske telesne simptome.

Rad na sebi je osvešćivanje svojih misli i emocija kao i briga o svom telu kao hramu duše. Kako je govorio otac Tadej kakve su ti misli takav ti je život.“

Tekst je realizovan u okviru projekta “PROBLEMI U TURIZMU U DOBA KOVIDA 19” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

redakcija www.balkan-turizam.net