„Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem“
Matija Bećković
Matija Bećković koji je rođen u Senti zavoleo je grad Valjevo jer je u njemu proveo jedan deo svog života i osetio svu njegovu draž. A vi ako krenete u Valjevo krenite u jutro i stići ćete baš kad treba, da se nauživate lepote ovog grada i čujete o njemu od onih koji mu stihove ispisuju i koji su zajedno sa njim odrasli. Jedna od njih je i Olivera Šutulić, pesnikinja, koja nam zlatovezom reči o gradu priča, onako kako samo pesnik ume.
„Kao rođena Valjevka imam osećaj pripadnosti svome gradu kao prema porodici jer on i jeste deo mene, s obzirom da u njemu živim ceo svoj život, kao i članovi moje porodice. Sve lepo i sve ružno desilo mi se u njemu, zato njega smatram kao deo sebe. Tako su i nastale pesme o Valjevu kao i pesma Tešnjaru u kome je deo moje porodice proveo deo života. Valjevo pamtim iz vremena kada je imao drugačiji izgled, imao je dušu i imam poseban emotivni doživljaj prema tom vremenu i zato moja poezija i moje priče vezane su za ovaj grad koji volim.
Čak na naslovnoj strani moje knjige „Volimo se mi“ nalazi se slika Tešnjara, to je ta ljubav koju uzajamno grad i ja emitujemo jedno drugom. Tako je nastala pesma „Valjevu“ koju bih volela da jednog dana bude komponovana. Bilo je razgovora sa mojim sugrađaninom i komšijom iz detinjstva Igorom Starovićem, pevačem grupe „Divlji keste“ o ideji komponovanja, nažalost nije došlo do saradnje zbog njegove smrti.
U Valjevu ono što preporučujem da obiđete je deo grada koji se zove „Pećina“ i koji je bogat zelenilom, stazama za šetnju i u njemu se nalazi park za decu. Taj deo grada je prilagođen svim uzrastima svojom konfiguracijom i lepotom. U centru grada možete obići Trg Desanke Maksimović, tu možete videti i spomenik ove poznate pesnikinje, a u neposrednoj blizini je i spomenik Živojinu Mišiću.
Da bi ste se upoznali sa prošlošću našeg grada posetite i Muzej grada Valjeva. Ako prošetate uz obalu reke Kolubare i krenete prema Kraljevom stolu stižete do spomenika Stevanu Filipoviću i predivnog uzvišenja odakle se pruža pogled na ceo grad. Ako nastavite put dalje, stići ćete do manastira Ćelije i Lelić. Takođe, za mene posebnu emociju budi i Valjevska gimnazija koja je iznedrila poznata imena srpske istorije, kulture i umetnosti.
U blizini Valjeva je i naučno istraživački centar Petnica koji je veoma reprezentativan i može da se poseti. Tu su u blizini i Divčibare, i samo Valjevo je u zagrljaju prirode, tako da su tu brojna izletišta uz reku Gradac, kao i mnogobrojni restorani na otvorenom.
Poznati Valjevci koji su rođeni u Valjevu ili proveli jedan deo života u Valjevu su Milovan Glišić (pisac), Ljuba Popović(slikar), Desanka Maksimović (pesnik), Matija Bećković (pisac), Slobodan Jevtić Pulika (slikar), Miki Jevremović (pevač), Mića Orlović (glumac, tv voditelj, novinar) i pevači koji pripadaju plejadi mlađih stvaraoca kao što su Željko Joksimović, Igor Starović, članovi grupe „Neverne bebe“ i dr.
Značajne Manifestacije koje se organizuju u Valjevu su Tešnjarske večeri koje se održavaju krajem leta (obično krajem avgusta) kada se organizuju književne večeri, koncerti, projekcije filmova, izložbe slika i fotografija i tom prilikom u Valjevu gostuju mnogi umetnici. Tada Tešnjar oživi, inače u njemu su snimani mnogi filmovi i serije kao film „Zona Zamfirova“, serija „Šešir profesora Koste Vujića“, serija „Ono naše što nekad bejaše“, film „Toma“ i dr.
Abraš fest je takođe značajna pozorišna manifestacija koja se održava u oktobru i tada pored pozorišta „Abrašević“ gostuju i druga pozorišta. Održava se i manifestacija takmičenja recitatora, inače Valjevo je mesto u kojem se najpravilnije govori, potvrda da je tako su i glasovi čuvenih voditelja Drage Jonaš i Miće Orlovića.
Valjevci su i dobri domaćini i kad dođete u goste poslužiće vas valjevskim sirom i kajmakom koji je nadaleko poznat i stiže u metropolu i druge gradove u Srbiji. Valjevski kraj je poznat i po malini, kao i po šljivi.
Eto, to je moje Valjevo o kojem u mojim pesmama i pričama izborim. A vi dođite u Valjevo da se uverite da li je sve tako.“
Sa ovim divnim rečima završila nam je svoje izlaganje pesnikinja Olivera Šutulić. Spremamo se žurno za povratak kući kako bismo još jednom obradovali naše oči lepotom Valjeva i sačuvali sećanje na njega. Jer kako reče Matija Bećković:
„Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati onaj glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi“
Tekst je realizovan u okviru projekta “Turistička ruta kroz Srbiju” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
redakcija: www.balkan-turizam.net