Balkan-Turizam
Etno selo, muzej sa 5 000 eksponata niklo je u blizini Banjaluke, gde se nalazi i naseljeno mesto Ljubačevo. Od bronzanog Majdana do Kneževa su skupljani detalji, ali ih ima sa 6 kontinenata. Ko bi rekao šta sve krije Balkan u ovoj tački do koje stižemo putujući kroz Republiku Srpsku? Zbirke, među kojima etnološka dominira, prirodnjačka je takođe veoma bogata, a dobra je i numizmatička, kao i arheološka i istorijska, sve je to deo muzeja koji nas potpuno izbacuje iz koloseka 21-og veka. Priča se da je idejni tvorac i čovek koji je osmislio i podigao ovaj kompleks uložio milione u svoju strast.
Tragom te priče o pasioniranom kolekcionaru smo i došli na ovo mesto. Zamislite život u Bosni pre više od jednog veka. Setite se bar nekih polaznih asocijacija. U glavi se javljaju one iz opisa Branka Ćopića, ali kako kod koga… Počinje svoju priču Nedeljko Branković, koji je osmislio i napravio ovo etno selo uz pomoć Turističke organizacije Banjaluke i istovremeno nas vodi kroz selo, da obiđemo školu, apoteku, kolara, stolara, berbera i sve ostalo. Pomno ga slušamo i uživamo u prostranstvu netaknute prirode.
Poteškoće posetilaca iz ravnog Srema
Nije bilo lako popeti se. Što bi Sremci u šali rekli ,,ovde krave pasu pod ručnom“, ali sve smo od sebe dali za dobru priču.
Koja je bila vaša ideja?
– Želeli smo da sve radi, kovačnica, berbernica i ostalo. Ovo je rezultat kolekcionarskog rada. Imali smo antikvitete, zatim se rodila vizija sela od pre 100 godina. Cilj je bio pokazati takav život, u vreme kada smo mi bili ugledni u svetu. Kolar i stolar – drvo je spoj, ali su to dva zanata, a ovde se sve vidi kao da je staro ceo vek. Planinska, dinarska kuća, to smo ovde preneli, tradicionalnu arhitekturu južnog dela Banjaluke. Ovo selo, kako smo ga dalje formirali polako dobija izgled varošice, pre nego sela. Svi ovde rade sve, zaposleni ovde doživljavaju sebe i rade s ljubavlju.
Ovo je turistička priča, proleće, leto i jesen dominiraju, zima slabo. Subotom i nedeljom radimo više, nekad nas ima 10 – 15. Imamo 2 hektara površine i još smo u prvoj fazi. Iduće godine će biti zaokružena prva celina. Ovo je sve uradila porodica, to su ogromne investicije i velik novac, međutim propagandnu podršku dala nam je Republika Srpska i TO BL, zatim i Gradska uprava BL. Kad je u pitanju infrastruktura, tu smo nemoćni, kada to bude završeno, ovo selo će biti potpuno i izaći ćemo pred svakog turistu ponosni, kaže Nedeljko Branković.
Kako privući turiste, recimo iz Vojvodine?
– Ovo nije daleko od krajolika Vojvodine, priroda je slična. Mi smo takođe voćarski kraj. Imamo već mnogo turista iz Vojvodine. Često smo ovde viđali registarske oznake NS i KI. U knjizi utisaka se to i vidi, a mnogobrojni Vojvođani su poreklom iz ovih krajeva.
Kad smo već blizu kovačke radionice, ona je izuzetno bogata u smislu alata. Iz prve polovine 19.veka potiče. Ona je pre svega funkcionalna, često sami iskujemo suvenire koje nudimo. Imamo sreću da ovde u selu ima jedan kovač kojeg angažujemo. Ciljna grupa su nam deca. Bilo bi lepo da se tradicija ubaci kao predmet u škole. Sve su to aduti koji, smatramo, mogu da privuku turiste iz celog sveta, a ne samo iz Vojvodine.
Berbernica, gotova scena
– Kolar pravi kola, ali to je tipična stolarska radionica. Bačvar je sličan, ali su odvojeni zanati. Imamo i deo duboreza. Sve to mi ovde imamo, kao i berbernicu, koja je prava čaršijska radnja, a ne seoska. Stara je više od sto godina. U njoj imamo kompletan alat. Pošto se ovde snima mnogo spotova i filmova, ova radnja je scenski opremljena za to. Već je sniman film Kordun zemlja bez ljudi, dokumentarno-igrani.
Tu je dućan, tu je tkačka radionica, gde jedna žena radi. Radimo i pojaseve, koji se na licu mesta prodaju. Pletemo, vezemo i učimo druge zmijanjskom vezu. UNESKO ga je uvrstio na listu svetskog kulturnog nasleđa. Tri zanata su u ovom jednom predmetu, objašnjava Branković i pokazuje nam: ovo je ram od starog hrasta sa čavlima iz kovačnice i još zmijanjski vez unutar njega. To nam je najtraženiji suvenir. Imamo rakiju kao sopstveni proizvod takođe. Mi ovde radimo i ajvar, pekmez i slično što nudimo našoj krčmi, ali i ovde izlažemo. Imamo i baštu, a još mnogo toga planiramo.
Škola
Možete pogledati i školu. Pre 100 godina su se škole nalazile u kućama imućnijih seljana, tako je i ovde kod nas prikazano. Izvukli smo jednu, koja predstavlja jedan razred. Izaziva jaku emociju. Ovo su originalne klupe, nedostaju samo dve. Upotrebni predmeti su takođe stari, evo ova računaljka je bila iz moje škole. Kupovali smo te stolove, jedna od klupa ima već 120 godina. Nije svako selo ni imalo školu.
Apoteka
– Apoteka, na nju smo vrlo ponosni, jer je ušla u enciklopediju RS kao fotografija. Ovi upotrebni predmeti su od velike vrednosti. Ona će uskoro proraditi, jer je selo LJubačevo bogato lekovitim biljem, pa ćemo pripravljati čajeve, a time će apoteka dobiti na većem značaju.
To je jedan život. Na početku sam bio kolekcionar antikviteta iz celog sveta, kasnije se to uozbiljilo. Nisam odmah mislio da će biti tako, ali sad već dolaze ljudi iz celog sveta. Prvo deca, a onda stranci, to su najvažnije ciljne grupe. Vi dolazite iz Vojvodine, a ovde je vršalica iz Austro Ugarske iz 1880.godine, na ručni pogon. Nabavljena je iz vaše blizine. Imali smo čak ovde posetu direktora Etnološkog muzeja iz NS, čoveka rodom sa Zmijanja.
Tako Branković završava svoju priču, a priča sama po sebi ipak nije dovoljna. Dovoljno bi bilo jedino posetiti ovo mesto. Ako ste željni lepote, čistog vazduha i mirisa naše istorije, onda dođite.
www.balkan-turizam.net
