Početna / Jezera / SRBIJA: Nezaboravan put kroz meandre reke Uvac
@balkan-turizam.net

SRBIJA: Nezaboravan put kroz meandre reke Uvac

Putovanje na jezero Uvac, nadomak Sjenice, ponovo je potvrdilo ono što uvek kažem, nismo ni svesni na kakvim prostorima živimo. Uglavnom sanjamo o raznim belosvetskim destinacijama, ne razmišljajući šta nam se nalazi na dohvat ruke baš ovde na Balkanskom poluostrvu.

Specijalni rezervat prirode Uvac je rezervat prirode prve kategorije. Nalazi se na jugozapadu Srbije, na potezu između Nove Varoši i Sjenice i prostire se na oko 7.500 hektara zemljišta, između planine Zlatar i Javor. Država ga je zaštitila pre 46 godina i to na površini od svega 267 hektara, da bi konačno, 2006. zaštićena površina bila na oko 7.500 hektara. Reka Uvac pregrađena je branama za potrebe elektroindustrije, pa su tako nastala tri jezera Sjeničko ili Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko. O celom području, posebno o zaštiti orlova beloglavih supova stara se Specijalni rezervat prirode Uvac sa sedištem u Novoj Varoši.

Mene je put naneo u Sjenicu. Potpuno neplanirano. Mada, davno sam čula zanimljivu rečenicu :”Ako hoćeš da nasmeješ Boga, reci mu za svoje planove”. Fotografije na internetu, po neka emisija ili televizijski prilog gde se iz vazduha vide meandri reke Uvac, nekoliko godina me zovu da odem na to mesto. Krenula sam bez plana, sa brojem telefona jednog od čuvara rezervata koji kruži internetom. To je bilo dovoljno. On je Mesko Rebronja, i kada ga pozovete da se raspitate kako se može provesti neko vreme na Uvcu dobijete odgovor: „Vaše je samo da dođete, dalje ne razmišljate ni o čemu“. Tako sam se i prepustila sa punim poverenjem u čoveka kog sam videla prvi put, a koji je tokom par dana mog boravka bio kao stari poznanik. I ne samo sa mnom, nego i sa svim ostalim turistima koje sam srela.

@balkan-turizam.net

Smeštajni kapacicteti na Uvcu

Smeštaj se može naći u Sjenici, uglavnom u privatnim kućama za oko 500 dinara(4 evra) po osobi, ukoliko želite da sačuvate budžet. Cena se neznatno povećava ako želite da vam domaćini pripremaju hranu. Naravno, na raspolaganju su i hoteli: Borovi, Lane i drugi, te brojna privatna ugostiteljska domaćinstva i apartmani u Sjenici i okolini. Mnoge ture se organizuju i sa planine Zlatar, ako ste zainteresovani za jednodnevni obilazak uvačkih lepota. Za višednevni boravak ipak preporučujem Sjenicu, s obzirom na to da odatle najbliže i najlakše doći do nezaboravnih meandara reke Uvac. U pitanju je gradić sa nešto više od 15.000 stanovnika, poznat po sjeničkom siru. Hraniti se možete kod domaćina ili u sopstvenoj režiji. Nikako nemojte propustiti da probate pastrmku iz ribnjaka koji drži Vukašin Nedić. Sjeničani kažu da bolje pastrmke nema u Srbiji, posebno što se koristi izvor sa Grabovice, bistre vode sa velike nadmorske visine. Početak rezervata, odakle pčinje vožnja čamcima se nalazi na svega par kilometara od Sjenice, na glavnom putu prema Ivanjici. Ako ste avanturista i želite da budete u neposrednom kontaktu sa prirodom, onda od sveg srca preporučujem kamp na Markovoj ravni. Tamo će vas dočekati Sretko Kovačević, a onda opet isto :“Vaše je samo da dođete, dalje ne razmišljate ni o čemu“. Ja sam se odlučila za ovu drugu varijantu. Osećaj kada se budite pored vode, okruženi planinama, svežim vazduhom koji ispunjava zvuk vode i vetra ne može da se meri bilo kojim komformizmom na koji smo navikli. Za to morate voleti prirodu i ispuniti još jedan uslov- rešiti se zavisnosti od mobilnog telefona i interneta, jer na ovom mestu signala nema(po neki operater možda).

@balkan-turizam.net

 Vodič kroz Uvac

Aktivnosti su razne. Sve počinje vožnjom čamcima kojima upravljaju čuvari rezervata. Počinje lagano, vidite jezero, pritoke nekoliko rečica koje formiraju čitav sistem, okruženi ste planinom, vozite se pored Tubića pećine, prolazite gorepomenuti kamp na Markovoj ravni, viseći most, a onda sledi ono zbog čega vredi ostaviti sve i doći u potpuno drugu dimenziju vremena i prostora. Meandri Uvca, glavne pritoke reke Lim, ne mogu nikog ostaviti ravnodušnim. Vode reke Uvac, duboko su usekle svoje korito u krečnjačke stene i formirale sužene klisurasto – kanjonske doline sa visokim, strmim krečnjačkim liticama. Izgradnjom brane za potrebe elektroprivrede, nivo vode se podigao i kreće se od 50 do preko 100 metara. Meandri formiraju uglove i do 270 stepeni. Tu ćete, u blizini prvog staništa beloglavog supa moći da vidite i Ledenu pećinu, sa 12 dvorana, uređenom pešačkom stazom. Geolozi kažu da sistem star oko 250 miliona godina. Na obalama jezera postavljene su i kapije, koje označavaju početak pešačkih staza za planinare i sve koji kreću na vidikovce na vrhovima stena. Sa tih mesta možete posmatrati iz ptičije perspektive meandre Uvca, let beloglavih supova i drugih ptica koje čine ekološku celinu ovog kraja.
Ako se na ovom mestu zadržite više dana, čuvari rezervata će vam omogućiti obilazak više lokacija i pećina, a ima ih četiri, a od svake zastaje dah i čovek u svakom momentu poželi da se pokloni veličini prirode. Na jezeru možete da se bavite i ribolovom, a zastupljene su pastrmke, mladice, mrene, šaran, som, zlatni karaš, naravno uz izdavanje dozvola i poštovanje svih pravila u cilju očuvanja rezervata. Isto je i sa lovom, koji je zabranjen u samom zaštićenom području, ali van njega strastveni lovci dolaze u lov na divlju svinju. Od životinja se mogu naći medvedi, vukovi, lisice, jazavci.

@balkan-turizam.net

Ovde je i čovek pokazao svoju veličinu. Ne može se reći da je priroda netaknuta, jer je čovek uticao na nju, ali je isto tako i zaštitio područje. Izgradnjom brane kod sela Akmačići, nivo vode se podigao i potopio gnezda lešinara beloglavog supa. Zato je ptica bila pred istrebljenjem u ovim krajevima. Specijalni rezervat prirode Uvac uspešan je u svojoj misiji njihovg spasavanja. Sa sedam parova, došlo se do 450 jedinki koje jedu uginule životinje i tako čuvaju ekosistem od zaraze. Sve je podređeno očuvanju, pa tako ne smeju da se koriste motorni čamci veći od 10 kubika, ribolov se odvija uz rigorozan nadzor čuvarskih službi, zabranjeno je praviti buku, bacati smeće, loviti u samom rezervatu, podizati divlje objekte.
Od ljudi koji upravljaju ovim specijalmim rezervatom prirode sam čula mnoge zanimljivosti o beloglavom supu – osam puta vidi bolje nego čovek, a raspon krila mu je do 3 metra. To su monogamne ptice, ženka snese jedno jaje godišnje, krajem januara, početkom februara. Na njemu naizmenično leže ženka ili mužjak 52 do 56 dana. Piletu treba 120 dana da poleti sa težinom ne manjom od 7,5 kilograma. Polnu zrelost dostižu od 5 do 7 godina. Inače Specijalni rezervat prirode Uvac ima ugovore sa klanicama u okolini, tri hladnjače u kojima se čuva klanični otpad i uginula stoku, koja se odnosi na hranilište za supove, posebno u hladnim periodima. Godišnje se baci do 150 tona hrane. Takođe postoje kavezi u kojima se leče povređene i stare ptice. Sve ptice su markirane, pa je tako poznato da je skoro jedan mladi sup leteo čak do Jemena, a neki svakodnevno lete u Trebinje. Sada je kolonija beloglavih supova najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi. U prethodne dve godine vratile su se još dve vrste orlova lešinara crni lešinar i bela kanja. Sledeći zadatak rezervata je da na ovo stanište vrati još jednu vrstu a to je orao bradan.

@balkan-turizam.net

Priroda je svoju veličinu pokazala na Uvcu

Mesko Rebronja, čuvar u rezervatu je čovek koji je, rekla bih, posvetio život ovom mestu. Pokretao je i ostvarivao inicijative da se naprave pešačke staze, da Ledena pećina, u okviru Ušačkog pećinskog sistema, bude dostupna posetiocima. Zajedno sa ostalim čuvarima vodi računa o staništu, ribolovu, čistoći, pa ćete često tokom vožnje čamcima zastati da izvadi plastičnu flašu, koja ostane u vodi posle onih koji malo manje vole prirodu. Osim toga, učiniće da se u Sjenici i na jezeru Uvac osećate kao kod kuće među svojima.
Tako sam se i ja osećala. Da li su pitanju posebne simpatije ili ne, nije važno. Važan je utisak. Pa da rezimiram, onako za sebe – priroda je svoju veličinu pokazala na Uvcu. Pokazala je da smo veliki komformisti. Pokazala je da nam malo treba da budemo srećni. Da nije teško svako jutro ići na potok po pijaću vodu, da ti ne treba mobilni telefon. Pokazala je da srdačni ljudi koji žive u skladu sa njom i koji će sve podeliti sa vama vrede više od svega materijalnog. Na odlasku jedan novi turista je ispričao surovu šalu :“Proveo sam deset dana bez interneta i telefona sa svojom porodicom.Fini neki ljudi“. Valjda svi kada dođu na to mesto shvate šta je čoveku potrebno za sreću.

@balkan-turizam.net

Ipak, to je moj utisak i svako od nas različito doživljava okolinu. Daću sebi za pravo da se izrazim kao trend seteri u svetu mode : Uvac je “must have” ili “must visit” u svetu ljubitelja prirode.

 

balkan-turizam.net

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *