Početna / Priče sa Balkana / Grčka: Zejtinlik u Solunu

Grčka: Zejtinlik u Solunu

Zejtinlik u Solunu – Vojničko groblje na kojem je zapisana dvadeset jedna hiljada imena učesnika Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, od kojih je osam hiljada srpskih i isto toliko francuskih, a ostala su italijanska, engleska i ruska. O ovom mestu i njegovom značaju priča lično čuvar groblja i živa legenda, Đorđe Mihailović, čovek koji budi zaboravljeni patriotizam u ljudima.

Đorđe Mihailović je čuvar srpskog groblja na Zejtinliku, koji je odlikovan jula 2014. godine ordenom srpske zastave drugog stepena, za naročite zasluge u očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Srbije, kao i za razvijanje i učvršćivanje saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Grčke. Prvi čuvar groblja bio je Đorđev deda, solunski dobrovoljac Savo Mihailović, iz Grblja kod Boke Kotorske. Njega je nasledio Đorđev otac, Đuro Mihailović, koji je u Drugom svetskom ratu sačuvao groblje od nacističke pljačke. Kad je Đuro umro dužnost čuvara groblja pripala je Đorđu, poslednjem muškom potomku iz loze Mihailovića. On ne krije tugu zbog činjenice da nema ko da ga nasledi.
 – Imam ćerku, a moja ćerka je dobila ćerku, tako da nemam ni sina ni unuka koji bi me nasledio i nastavio da radi ono što su radili moj deda, otac i sada ja, rekao nam je u neformalnoj priči Đorđe, podelivši to i sa nama lično, kao što je ranije to podelio sa celim svojim narodom.

Izgradnja groblja, Mominim kamenom iz Srbije i cementom iz Beočina

Grčka je besplatno ustupila zemljište za izgradnju ovog kompleksa od 7 000 metara kvadratnih, a sav materijal i rad na izgradnji groblja, otvorenog 1936.godine je oslobodila carina i poreza. U izgradnji je korišćen kamen iz Džepa (Momin kamen u Srbiji), dok je cement donet iz Beočina.

Unutrašnjost kapele ukrašena je natpisima svih jedinica koje su učestvovale na Solunskom frontu. Na velikom stolu u sredini kripte smešteni su pokloni pojedinaca i ustanova, među kojima se izdvajaju fotografije poginulih, zemlja iz njihovog rodnog kraja, ceduljice sa porukama i još mnogo predmeta koje nam je pokazao Đorđe Mihailović, npr plakat na kojem se mogu videti članovi KUD-a iz Bačkog Dobrog Polja, zatim fotografija na kojoj su stanovnici rumske opštine, iz sela Buđanovci kraj ostataka ,,nevidljivog“ aviona F – 117 A, koji se baš tu srušio za vreme bombardovanja Srbije 1999.godine i verovatno stotine sličnih svedočanstava istorije.
Da li su ovo sve doneli posetioci?
 – Ima ih mnogo koji dođu i traže svoje korene, dedovinu. Ovde piše Sremska Mitrovica, ovde Stara Pazova. Evo pogledajte ovu sliku mladog vojnika iz Sremske Mitrovice , zvao se Vojislav Govedarević. A ovde pored Stare Pazove, ima zapisano Inđija, Pećinci. Dođite da se slikamo, kaže Đorđe Mihailović spontano i bez imalo izveštačenosti, a zatim staje da se slika s nama, kao i sa ostalim posetiocima jednako ih uvažavajući.
Dok slušamo njegovu priču, dešava se vrlo često i da on nas nešto pita. Zanima ga ko smo, odakle smo i čime se bavimo, kao i odakle smo rodom? Neverovatna je stvar koliko ovaj čovek, iako živi u Solunu, održava živom svoju vezu sa otadžbinom, a u tome mu pomažu oni koji svakodnevno dolaze na Zejtinlik.

A utisak koji ostane u čoveku kad vidi identične krstove, poslagane na ravnomernoj udaljenosti jedan od drugog je mnogo jak. Ostaje nešto svečano u duši s pogledom na taj prizor. Svi poginuli borci, čije kosti počivaju na Zejtinliku imaju svoje čuvare. Želja je srpskog naroda da Đorđe poživi što duže, jer i sam je postao kulturno – istorijski živi spomenik.

                                                                                                                                                                     K.Filipović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *